Reci cu ti nesto, sinko:
Ako ne pratis svoje snove,
mozes onda slobodno biti i povrce.
Eh, kakva smo mi sarena piljarnica, ha?
Pijan je bio kad je rekao:
"Znaš, ko se nije usro, taj i ne zna kako je biti usran."
Uvek sam hteo da ti pevam pesme koje razumeš
ali nikako prave reči na dar da ti dam,
nikako da istresem iz sebe sav usrani šarm,
mora da sam bio naporan.
A želim cele noći,
da gledam te u oči,
da ti ljubim usne,
da milujem ti grudi,
da kažem :
Moja budi. Ako ne ukrašću te.
Znaš volim te.
Želim da se smejem,
da ubijem reči,
smehom da ti kažem,
da ti bude jasno i samo od sebe
da ja volim te.
Ludi, ljudi teku.
Ludi, ljudi jure.
Ludi, ljudi grabe ka cilju,
gazeći druge ljude
Snijeg.Snijeg.
Hladan i bijel
Pod nogama škripi.
Snijeg.
Snijeg, snijeg,
već prođe vijek,
od kad te ne volim,
opet je snijeg.
Moje su cipele
trule od puta.
Moje je bježanje
privatna stvar.
A tvoje oči,
dva dugmeta žuta,
na svako lice
našivam ja.
snijeg. Snijeg.
Hladan i bijel.
Pod nogama škripi ,
snijeg
U jalovom seksu,
potpune ljubavi
maštam nas sve.
biti slobodan,
zašto da ne.
Gledam kako pada.
Pada tiho, lako,
među braću svoju,
odavna što leže.
Smežuran i žut,
od stoletnog iskustva,
list.
Njegovo je prošlo,
ja sam jošte zelen.
S njim će tiho zamret
neka davna pesma,
nekog drugog vetra,
što donosi šapat
o njemu
do mene.
Jednom kada i ja
budem lako prhno,
kada i ja budem
da ne budem više,
dal će tad i zamnom,
neki mlad, zelen i neuk
pitat
Šta je bio,
i čemu
svi njegovi dani,
svi vetri i kiše,
i stoletna znanja.
Dal poslednji let k ništavilu samom,
dole ispod granja
od početka samog
surov beše cilj
Baš tu,
između Kobe i kokakole
grudva je zemlje gde rođen sam ja,
Vikat parole: živeo! dole!
Kletva prastara.
Da nema gneva, do seljačkog gneva,
naivno mišljah, kad bejah mlad.
Sanjat o boljem, i mret za bolje,
oh žrtvo zaludna.
Jalovo lišće
svih mojih reči,
o pusti ognju mojega dela,
Sad hrabri slomljena krila kleči.
Cari se,cari spahija.
Znalce u lance.
KLAUN
Naviknut si , kao mali,
da stalno budeš u centru pažnje.
Tebi treba publika,
uopšte ne znaš da budeš sam.
Boriš se za nasmejan majčin lik,
osmeh moraš da izboriš.
Zbog toga, valjda,želiš da me ubediš
da možeš sve da ih povališ,
Jer ti si neodoljiv kad si u centru pažnje.
Barem znam čemu služim ja.
Ok. Biću ti zadivljena publika,
reći ću da si najbolji,
najdivniji, najinteresantniji, najpametniji
klaun na svetu.
Visoki, vitki, debeli, mali
Crveni, žuti, ćoravi, grubi
Ljuti, smešni, lepi i stari
S ukusom. Bez ukusa
Ljudi
Bučni, osorni, veseli, spori
Tihi i žurni, ljubazni
Tužni
Šareni, hakljavi. Umni i glupi,
Dragi i mrski
Voljeni ljudi
Mirisni, mladi, zbunjeni,
Ludi
Sami. U društvu ruku pod ruku,
Prljavi. Slinavi. Gubavi,
Pjani.
Pederi.Kurve.Ubice.
Ljudi.
Trudni i sterilni,
Neznani. Znani,
Ginu u ratu od drugih ljudi,
koje čak nisu ni znali.
Jadni, hrabri, naivni.
Ljudi
vaspitava se samo vlastitim primerom. sve ostalo je dresura.
ako je sa djavolom moguce sklopiti ugovor o prodaji duse, ne kazuje li nam to nesto o njegovoj karakternosti? za postovanje date reci cvrst karakter je neophodan. ta nije valjda on kriv za nasu pohlepu?
ginter gras rece da je najveca greska muskarca to sto je napravio masinu za pranje vesa.
tada je pocela zenska emancipacija. vidi nas sada.
najbolji nacin da se pobedi strah:
ne dopusti da tvoj strah juri tebe. ti juri svoj strah.
uzmi iglicu, i busi te proklete balone koji ti zaklanjaju vidik. horizont je tako lep!
i jos nesto o strahu. ne dopusti da tvoj strah bude jaci od tvoje radoznalosti!
i sta vam je televizor danas rekao? kakav surogat ,, vase,, misli vam je danas ubacen u glavu?
RADIOAKTIVNOST
( ili o gospodaru muva, jos jednom)
Velika cetvrtasta
muva mi je
polozila u oko
larve
mrtve dece
i reklama za kokakolu
Larve su mi pojele mozak
pa sad mrtvu
decu gledam
pijuci hladnu
kokakolu
Iz materice se jednostavno mora! Zakljucati se u sobu nije resenje. Svaki je izlaz novi ulaz!
Staviti svoje samopostovanje u tudje ruke! To se ne moze zvati LJubav!
U kosmosu hladnoca je prirodno stanje.Kao i glupost u svetu ljudi. Grejati se na suncu, to je zaista retka privilegija.
Pismo Ilije Bosilja, koje je poslao svom lekaru i prijatelju dr Vasi Dražiću. :
"Dragi moj doktore pitaš me za moj život kako sam živijo svašta je bilo. Rođen sam kavo deveto dete u majke. Moja mati Ruža mnogo kasnije mije pripovedala dase nije nimalo radovala mome rođenju a na kraju krajeva takoje valda sudbina tela čitav je svoj vek provela samnom umrvši u dubokoj starosti osamdeset i petoj godini. Moj život je velika borba od rođenja pa do danas i svemise čini dasu imali pravo stari ljudi kojisu govorili da uvek traje borba između dobra i zla samose nikad nezna štaje dobro a šta nije jer štogod sam nekad volevo sada mrzim a što sam mrzijo volem e pa snađise pope. U svome životu sam čuvo nekoje reči a zapamtijo sam reč daje čovek marama sa dva lica. Eto ti si čovek učen paćeš valda razumeti zašto su na mojim slikama ljudi sa dva lica. Nisu ni životinje bez dvoličnosti jer je i njih stvorijo isti Gospod kavo i čoveka po obličju svojemu. Jesili ikada videvo u šumi zvere krvoločno u brlogu kada brani mladunčad i ubija sve živo oko sebe. Često sam u životu pitavo dalije zaista Božija volja ono što se bez potrebe dešava pa ljudi kažu eto Božija volja. Danas je doduše moda govoriti da nema Boga međutim kadabi bili sasvim sigurni u to bili bi ljudi još gori. Pitavo sam se još se i danas pitam koje moju pokojnu tetku Dafinu naučijo rečima da netreba pokupiti sve već ostaviti nešto za crva i mrava. Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle ide samo slažese jedno na drugo i kada svršiš sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica. Možda je to najvažnije jer kopati orati kositi sijati i onako moraš svaki dan. Eto takav ti je moj život a znam da ni tvoj nije mnogo drugačiji. Onog Đurđa poslavo sam za tebe.
Pozdravlja te u 1962 godini Ilija.“
Powered by blog.rs
