tanka crna linija

08 Jun, 2010

— Autor gray @ 14:33

Gledam kako pada.

Pada tiho, lako,

među braću svoju,

odavna što leže.

Smežuran i žut,

od stoletnog iskustva,

list.

Njegovo je prošlo,

ja sam jošte zelen.

S njim će tiho zamret

neka davna pesma,

nekog drugog vetra,

što donosi šapat

o njemu

do mene.

Jednom kada i ja

budem lako prhno,

kada i ja budem

da ne budem više,

dal će tad i zamnom,

neki mlad, zelen i neuk

pitat

Šta je bio,

i čemu

svi njegovi dani,

svi vetri i kiše,

i stoletna znanja.

Dal poslednji let k ništavilu samom,

dole ispod granja

od početka samog

surov beše cilj

1 Komentari | 0 Trekbekovi